На хладном мотору, температура паљења горива се не може постићи само компресијом, па се мотор мора загрејати.
У ту сврху се у сваку комору за сагоревање уврне шипка за грејање. Загрејач се састоји углавном од кућишта и грејне шипке утиснуте у њега. Чим се примени напон, калем филамента у грејној шипки се загрева до температуре од 850°Ц у року од неколико секунди, захваљујући чему период загревања пре покретања ретко траје дуже од 10 секунди. Након што се угаси лампица упозорења за загревање на инструмент табли, мотор може да се покрене.
Трајање загревања је регулисано електронском контролном јединицом која се налази у кабини поред претинца за рукавице са десне стране. Контролна јединица за грејање мотора прима информације о температури мотора од сензора температуре расхладне течности. На основу примљених информација, контролна јединица одређује трајање и величину струје грејања.