На хладном мотору, температура паљења горива се не може постићи само компресијом, па се мотор мора загрејати.
У ту сврху се у сваку комору за сагоревање ушрафљује шипка за грејање. Свјећица се у основи састоји од тијела и грејне шипке утиснуте у њега. Чим се примени напон, филамент у грејној шипки се загрева до температуре од 850°Ц у року од неколико секунди, због чега период загревања почиње ретко дужим од 10 секунди. Након што се индикаторска лампица загревања на инструмент табли угаси, мотор се може покренути.
Трајање грејања се регулише електронском контролном јединицом која се налази у кабини поред претинца за рукавице са десне стране. Контролна јединица загревања мотора прима информације о температури мотора од сензора температуре расхладне течности. На основу примљених информација, контролна јединица одређује трајање и величину струје грејања.